Mala Družina - Vanidum

Bio jednom jedan grad po imenu Vanidum. Dobio je naziv po rudniku vanidijuma, rude koja svojom belinom obasjava crnu noć. Grad nisu osvetljavale sveće ili lampe. Dovoljan je blok od ove plemenite rude da osvetli njegove uske ulice.

Vanidum se nalazio na ušću reke La koja se ulivala u Zeleno more. Gradom je upravljao kralj Roben, debeo i trom, star i dobar. Lice mu je bilo okruglo, a osmeh blag. Imao je stomak veličine poveće lubenice. Naravno da je voleo da jede; sama pomisao na pečenu gusku u sosu od rakola (posebna biljka koja je rasla samo na vrhu planine Morap) terala mu je vodu na usta. Po svojoj dobroti bio je nadaleko čuven. U njegovom kraljevstvu zvali su ga Roben Dobri, u ostalim kraljevstvima Roben Lenji. A kako i ne bi, kada je Vanidum bio miran grad, bez nekih naročitih problema. Najveća parada je bila kada kraljevoj ženi nisu mogli da nađu svilenu haljinu koju je neko ukrao sa žice, iz kraljevske bašte. Još uvek nije nađen krivac ali se sumnja na dečurliju koja se uvek igra ispod Sunčanog drveta - jedino takvo drvo koje raste bez zemlje, na bloku od vanidijuma.

Ova priča ne bi bila priča da svoje prste nije umešao zli čarobnjak sa velikom sivom bradom i prašnjavim pocepanim šeširom. Brkovi tog čarobnjaka, poznatog po dizanju mrtvih iz njihovih grobova, su bili nadaleko čuveni - i dan danas kažu da su Tarnelovi brkovi najstrašniji ikada, strašniji i od brkova patuljaka kada se napiju u 3 ujutru. Tarnel je bio na strani tame. Na strani lošeg. Nije on oduvek bio loš, čak je i sa glavnim kraljevim mađioničarem Lavinom išao u istu školu za magiju. Zajedno su istraživali snažne moći koje poseduje ruda vanidijuma, zajedno jurili slepe miševe po pećinama Morapa ali i zajedno bili kažnjavani kada ne urade domaći. Ne zna se tačno zašto je Tarnel prešao na stranu zombija i kostura, ali kažu da je nestanak njegovog sina naterao zlog čarobnjaka da napusti školu u Vanidumu i da pobegne duboko u močvare na izvoru reke La.

"Dobri kralju moj, vreme je da doneste odluku." - reče Lavin polupospanom kralju, koji se prenu iz sanjanja i mašte.
"Hm, da da!" - skoči kralj. "U redu, odobravam. Samo, nemojte me više uznemiravati, zaista sam umoran." - reče kralj, udari pečat na papir i okrete se na drugu stranu. Koliko mu je bilo teško da odradi čak i ovaj jednostavan posao govori i to da je legao zajedno sa pečatom.
"Hvala, dragi kralju." - reče laganim glasom dobri mađioničar. "Potrudićemo se da nađemo prave ljude za ovaj zadatak. I oprostite na smetnji."
"Da da, u redu je Lavine. Idite sad..." - promrmlja kralj Roben i nastavi da sanja hladno vino sa obranaka brda oko Morapa.

"Huh huh huh..." - zabrinuto reče samom sebi stari dobri mađioničar Lavin. Koračajući uskom ulicom, gledao je u blokove koji se brzo gube ispod njegovih nogu. Miris čuvenog vanidumskog hleba (tajni sastojak je dva puta samleveno brašno) širio se celim kvartom. Mala deca su trčača oko visokog čarobnjaka, smešeći mu se. Jedan umalo da se saplete o njegov štap. Pričaju stari da je taj štap otpao sa Sunčanog drveta. "Još si mali da bi te interesovale te stvari." - šapnu Lavin malom dečaku, pokazujući na svoj beli štap.

"Kome sada ići? Koga poslati?". Dok je razmišljao o svom zadatku u daljini ugleda prodavnicu iz koje se čula buka i glasan razgovor.
"To ti neće nikada uspeti, čuješ li me Anksi!?!" - začu se dubok glas iza malih vrata.
"Nećeš me odgovoriti, svih mi salamandera iz Tamne močvare!". Iz prodavnice, iznad koje je pisalo "Mavel i Anksi - Najbolje oružje", ljutito izlete nežna mala figura. Prolazeći pored tihog mađioničara zastade i doviknu mu: "Vi izgledate kao neko ko zna svoj posao. Recite mi, da li ovaj mač može da iseče vrat od Crvene Hidre?". Izvadivši blistav srebrni mač, Anksi pređe prstom preko njegove ivice, okrenu ga i pruži ga starom Lavinu. "Ali budite iskreni, onog tvrdoglavog Mavela ne mogu da ubedim u suprotno!"

Beli čarobnjak podiže svoju desnu obrvu, odmeri dobro mač i reče: "Dobrom ratniku ne treba samo dobar mač, već i toplo srce i bistar um."
"Koliko mi se čini ovo oružje može da izdrži armiju skeletona i još po nekog trenta!"
"Da, da, naravno, ali da li može da iseče Crvenu opasnu Hidru?" - upita žurno mala ali jaka Anksi.
"Sve zavisi ko barata ovim oružjem..."
"Znači da može!" - uzviknu Anksi. "Čuješ li Mavele, tvrdoglavi djavolji psu?!? Čuješ li šta kaže ovaj mađioničar?"

"Danas svako može samog sebe da nazove i kraljem, a kamoli mađioničarem, Anksi." - začu se još besniji glas, otvarajući mala škripuća vrata. Topao pogled, razbarušena dugačka i prašnjava kosa kao i zajapureno crveno lice koje je krasio ogroman nos - to je bio čuveni kovač Mavel.
"Zar zaista misliš..." - reče pa zastade kao da je video vulkan Grok u punoj svojoj snazi.
"Pa sto mu iskrivljenih mačeva, Lavine, otkuda ti u našem kvartu?!?" - sa osmehom i raširenih ruku potrča ka visokom čarobnjaku. "Prošlo je dugo vremena. Šta te navede u ove naše čađave ulice, ti visoki čoveče?".

Nastaviće se...

Branko Todorović, 22 Nov 2018